Dodir koji leči

Dodir koji leči

Dodir je naše primarno čulo. Ono nam omogućava da doživimo prva iskustva kad dodjemo na svet, od majčinog zagrljaja i poljupca do, kasnije, sigurnosti prijateljskog zagrljaja i podrške partnera preko držanja za ruke. Ali, dodir i leči.   

Dodir kao primarno čulo.

„Mnogo pre nego što nerođeno dete može da vidi, čuje ili oseti miris, ono oseća dodir u majčinoj utrobi.” (I.Nowicki) 

Beba još u stomaku koristi čulo dodira kako bi istraživala svoje okruženje. Igra se pupčanom vrpcom i oseća poruke koje majka šalje kada pomazi stomak. Posle porođaja, nakon prvog poljupca i stiska ruke roditelja, beba može da se upoznaje sa svetom na koji je došla, zahvaljujući mreži receptora koja je svuda po našoj koži.

Na našem najvećem organu – koži, ta mreža je toliko velika, da se smatra da je dužine 75 kilometara. Preko kože primamo razne signale iz okoline u kojoj se nalazimo – toplotu, hladnoću, teksturu, bol itd. Ona nam omogućava da znamo da li smo u opasnosti ili da nam nešto prija. Nakon dodira, odnosno taktilnih draži, aktiviraju se i ostala čula koja nam pomažu da formiramo impresije o svetu. Zato od malena, pa do starosti, dodir igra bitnu funkciju.

Dodir kao neverbalna komunikacija. 

U mnogo slučajeva, dodiru se prepisuju posebne moći. Jedna od njih je moć komunikacije. 

A, kako to možemo preko dodira da komuniciramo?

Kada govorimo o ovome, moramo da objasnimo da se u neverbalnoj psihologiji ovaj fenomen naziva taktilna komunikacija. Rukovanje, grljenje, ljubljenje, milovanje, udaranje i slično predstavljaju oblike komunikacije koje nam pomažu u izražavanju emocija i stavova. 

Pored reči, odnosno verbalne komunikacije, čovek se dodirom, kao drugom vrstom komunikacije, služi od davnina. Nekada je dodir efikasniji od izgovorenog, a nekada nam pomaže da izgovoreno – poentiramo.

Veza dodira i psihičkog stanja.

Studije su pokazale da čak i najmanji dodir može predstavljati uzrok za fizičke i psihičke promene. Jednostavan prijateljski dodir po nadlaktici ili ramenu, čini da naš mozak reaguje na takav način da osetimo automatski nalet samopouzdanja i spremnosti. 

Dodirivanje dečijeg lica, maženje ljubimca ili igranje u pesku može da nam pruži osećaj zadovoljstva, gde se naše samopouzdanje i spremnost da delimo, dajemo i volimo stimuliše. 

Ali, s obzirom da je dodir čulo kojim percipiramo svet, u slučaju nerazmenjivanja dodira moguće je osećati usamljenost, tugu i razočaranje. Negativni pogled na svet i razna psihološka stanja prouzrokovana su nedostatkom bliskosti sa drugim osobama, a u ekstremnijim slučajevima, dodir može da uzrokuje probleme. 

U slučajevima nasilja, dodir je zloupotrebljen i na pogrešan način čini da neko doživi svet i odnose. 

U oba slučaja, veza psihe i dodira je nerazdvojna. Uslovljaju jedno drugo i neophodno je da budu u balansu. 

Dodir kao osnova masaže.

Naši doživljaji sveta kreiraju se, odmalena, preko ruku. Na jagodicama prstiju nalazi se najveći broj nervnih završetaka. Ruke daju, uzimaju i dele. Ali, i kada nas nešto boli, nesvesno stavljamo ruke na taj deo tela. Zato su ruke sastavni medijum dodira ali i masaže kao drevnog zanata. 

U masaži se koriste kako bi se spretnim pokretima poboljšalo neko stanje. Bol u leđima, vratu, nogama moguće je otkloniti profesionalnom masažom, kao ii psihička stanja napetosti i stresa. U kombinaciji sa ostalim čulnim nadražajima – lepim mirisima, prijatnom muzikom – masaža pomaže umirivanju uma i tela. Samo jedan dodir dovoljan je da se telo vrati u balans, a kroz čitav tretman poboljša zdravstveno i psihičko stanje.

Dodir koji leči.

Dodir je, dakle, od vitalnog značaja. Bebama daje osećaj stabilnosti i povezanosti sa roditeljem, a odraslima pomaže u razvoju međuljudskih odnosa ali i zdravijeg života. 

„Kada doktor dodiruje pacijente aktivira se poverenje i sigurnost znanja, čime otpočinje i proces samoizlečenja” (I.Nowicki). 

Baš zato masaža ovo sve omogućava – samoizlečenje, ali i međuljudski kontakt. Nežni pritisak na kožu prouzrokuje osećaj relaksacije i oporavka – čak i kada ne znamo osobu koja nas dodiruje. Osećajući uigrane pokrete, čulni receptori u našoj koži šalju signale mozgu i oslobađaju se endorfin, serotonin i oksitocin (hormone bliskosti) koji se suprotstavljuju stresu. 

Osim toga, terapeuti svojim poznavanjem muskulature i tačaka na koži, znaju da otklone i fizički bol. Baš zato je dodir u masaži – dodir koji leči.

Umetnost dodira u Zenu.

Kako bi dodir bio potpun i profesionalan, Zen je oduvek bio posvećen izučavanju načina kako da se telo umiri na mentalnom i telesnom nivou. Centar za masažu Zen postao je vremenom sinonim za profesionalnu masažu, odnosno profesionalni dodir. Bilo da je u pitanju fizički bol, prouzrokovan sedenjem, stajanjem ili stresom, Zen ima rešenje u svojoj širokoj ponudi.

Posebni akcenat Zen stavlja na tretmane prenatalnog perioda, znajući koliko je dodir bitan za bebu u majčinom stomaku, ali i majku koja prolazi kroz razne promene tokom trudnoće. 

Ali kako je priča o dodiru mnogo veća i humanija, Zen se trudi da svake godine iznedri mnogobrojne učenike škole masaže i time oda počast najbitnijem čulu čoveka. Zato, ako želiš da savladaš moć dodira – upiši školu masaže i budi i ponosni poznavalac dodira koji leči!

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

five × five =