U jednom Zen hramu , dvadeset monaha i jedna monahinja, po imenu Ešan, praktikovali su meditaciju učeći ovu veštinu od svog Zen učitelja.
Ešan je bila veoma lepa, iako joj je glava bila obrijana, a odeća jednostavna.
Nekoliko monaha se tajno zaljubilo u nju.
Jedan od njih joj je napisao ljubavno pismo, insistirajući na tajnom susretu.
Ešan mu nije odgovorila.
Sledećeg dana, nakon što je majstor održao predavanje grupi, Ešan je ustala i obratila se onome koji joj je pisao pismo:
„Ako me zaista toliko voliš, dođi i zagrli me sada.“