U jednom zen manastiru, radoznali učenik prišao je svom učitelju i pitao:
„Učitelju, koja je tajna života u miru?“
Učitelj se nežno nasmešio i pružio mu praznu šoljicu čaja:
„Kaži mi šta te muči i ispuni ovu šoljicu svojim brigama i strahovima,“ rekao je.
Učenik je odmah počeo da govori, izlivajući svoje misli, brige, strahove i sumnje. Sve ono što ga je pritiskalo, sve što ga je činilo nemirnim, izlivalo se kroz reči. Kada je završio, učitelj ga je tiho posmatrao i rekao:
„Sada… isprazni šoljicu.“
Učenik je bio zbunjen. Pa ipak, poslušao je, nagnuo šoljicu.
Učitelj je tada nežno rekao:
„Kao što ova šoljica postaje prazna, tako i tvoj um mora da se oslobodi svega što ga opterećuje. Kada otpustiš brige, kada se oslobodiš onoga što ti više ne služi, tvoje srce postaje lako, a mir sam pronalazi svoj put do tebe.“
Učenik je tada shvatio da mir ne dolazi kroz skupljanje, već kroz oslobađanje.
Da bismo primili radost i spokoj, potrebno je da prvo ispraznimo prostor u sebi, da se oslobodimo svega što guši naš um i srce.