#### Da li uvek moramo imati ambicije? U jednom malom zabačenom selu živeo je dečak Zava sa svojim ocem. Otac je bio drvoseča i Zava je ceo svoj život proveo pomagajući ocu da seku drva i prevoze ih u selo na prodaju. Tako su izdržavali svoju malu porodicu. Došlo je vreme da Zava krene u školu. Od rođenja do trenutka polaska u školu on je boravio sa ocem u šumi sekući drveće i nije nikad bio u gradu ,niti imao prijatelje. Jednog dana u školi učitelj je rekao celom razredu da će danas pričati o ambicijama. I da će svako od njih da ispriča koje ciljeve imaju i kakve su im ambicije. Studenti su ustajali jedan po jedan i odgovarali na pitanje. Jedan je hteo da postane pilot, drugi je želeo da bude doktor, treći vojnik... Zava je ustao i ćutao. Učitelj je ponovio pitanje, a Zava je odgovorio: „Učitelju šta je to ambicija?“ Celo odeljenje je počelo da se smeje. Učitelj ih je ućutkao i objasnio da je ambicija nešto što želi da postigne u životu, nešto što želi da postigne ili da postane. Zava je i dalje ćutao. Ceo svoj život proveo je sekući drva i nije ni znao da postoji nešto što se zove ambicija. Niti da treba da teži nečemu što je tako daleko u budućnosti. Odgovorio je: „Ja nemam ambicije. Sečem drva sa svojim ocem i skupljam grančice. Tokom dana radimo, jedemo predveče i spavamo noću. Moj otac i ja postižemo sve što smo ujutro isplanirali da uradimo“ Celo odeljenje mu se ponovo smejalo. Deca su se smejala nečemu što nisu razumeli jer je za njih Zavin odgovor bio nepoznat. Učitelj mu je rekao: „Zava moraš imati ambicije, Bez nje si osoba bez cilja koja nema nikakav pravac. Potrebno je da vredno radiš i ako nastaviš tim putem, jednog dana ćeš stići na odredište.“ Zava je bio zbunjen. Upitao je : „Koju put, koje odredište?“ Učitelj je postao nestrpljiv: „Pa putem svog cilja do njegovog ostvarenja.“ Zava odgovori: „Kako ću znati da sam stigao na odredište? Ne osećam da trebam da idem igde, na mesto koje možda neće biti lepše od moje kuće na vrhu brežuljka. Da li svi moraju da ostvaruju ambicije? Šta je sa onima koji ne žele? Da li je strašno ako je neko zadovoljan tamo gde jeste, bez da ide putem ambicija kroz poteškoće i bol?“ Učitelj ga je upitao: „Zaista nemaš ni jedan cilj?“ Zava odgovori: „Imam.“ Učitelj se konačno obradovao jer je pomislio da je Zava napokon shvatio o čemu pričaju. Gledajući kroz prozor Zava reče: "Želim da sečem drva tokom dana, da pijem čaj i večeram uveče i spavam noću.“ Učitelj se ponovo uznemiriio: „Ali to nije ambicija- to već radiš!“ Zava odgovori: „Zar to nije divno. Ja sam već postigao svoj cilj.“ ###### KOMENTAR: Koliko je neophodno da stalno jurimo za ciljevima? Možemo li biti zadovoljni s onim što imamo i jednostavno pustiti život da se odvija kroz nas?