#### Moć reči Jednom prilikom, u tišini budističkog hrama, monah je govorio okupljenima. Ljudi su sedeli mirno, osluškujući svaku njegovu reč. Govorio je o moći reči — kako one oblikuju misli, utiču na emocije i mogu promeniti tok nečijeg života. U jednom trenutku, iz publike je ustao čovek i prekorno rekao: „Kakve gluposti! Kakva moć reči? To su samo zvuci koji nestaju u vazduhu. Reči ne znače ništa.“ Monah je mirno pokušao da mu objasni, navodeći primere i pričajući iz srca. Ali čovek je ostajao tvrdoglav, uporno nipodaštavajući svaku misao koju je monah izgovorio. Nakon dužeg nadmetanja, monah ga je pogledao i, jasnim i smirenim glasom, rekao: „Ti si budala. I ništa ne razumeš. Samo oni koji su prazni iznutra ne mogu da prepoznaju istinu.“ Zatečen, čovek se zacrveneo od besa: „Kako možeš da me nazoveš budalom? Kakav je to monah koji koristi takve reči? Povredio si me.“ Monah se tiho nasmejao i odgovorio: „Zašto si uznemiren? To su samo reči. Nisam bacio kamen na tebe.“ Čovek je zaćutao. Spustio je pogled i u tišini shvatio ironičnu istinu svojih ranijih reči. „Sada razumem... Oprosti mi“, rekao je tiho. Monah je klimnuo i rekao: „Vidiš, prijatelju — ako uvredljive reči mogu izazvati bol, onda lepe reči mogu doneti blagost. Ako te reč može raniti, onda te reč može i isceliti.“ Tišina se spustila među prisutne. I ovaj put — govorila je više od reči. ###### KOMENTAR: Nesvesno izgovorena reč može povrediti nekog kog volite — ali isto tako reč iz srca može isceliti.