#### Priča o kineskom rataru Jednog dana, ratarev konj je pregrizao svoje uže i pobegao. Kada su to komšije saznale, došle su kod ratara i zakukale: – Kakva šteta! – Možda. – rekao je ratar. Sledećeg dana, odbegli pastuv se vratio i doveo sa sobom sedam divljih konja. – Kakva sreća! – povikaše komšije. – Možda. – rekao je ratar. Sledećeg dana, ratarev sin je uzjahao jednog od divljih konja, ali ga je neukroćena životinja zbacila. – Kakva šteta! – zavapiše komšije nad mladićevom slomljenom nogom. – Možda. – rekao je ratar. Sledećeg dana, carevi vojnici su došli u selo da mobilizuju ljudstvo za rat. Ratarevog sina nisu odveli zbog njegove povrede. – Kakva sreća! – saglasne su bile komšije. – Možda. – rekao je ratar. ###### KOMENTAR ###### Život je proces neverovatne kompleksnosti u kom nije moguće odrediti krajnje posledice bilo kog događaja, te se treba čuvati od utroška suviše energije na prosuđivanja šta je po nas sreća, a šta ne.