#### Moraš da zamisliš gde želiš da budeš Jednog jutra Zen učitelj pozvao je svog učenika da pođe sa njim u šumu da bi ga gledao kako vežba gađanje lukom i strelom. Učenik je više puta prisustvovao učiteljevom vežbanju, ali svejedno ga je bez pogovora pratio i ovog puta. Šetali su šumom neko vreme dok nisu stigli do velikog hrasta gde je učitelj obično vežbao. Učitelj je raspakovao opremu, a zatim je uzeo mali cvet i zakačio ga na hrastovu granu. Ovog puta poneo je sa sobom i svileni šal i zamolio učenika da mu zaveže oči sa njim. Bio je udaljen više od 200 metara od drveta, kada je nategnuo luk i okinuo strelu. Rekao je učeniku: “Idi i pogledaj da li sam pogodio cvet.” Učenik je došao do hrasta i video da je cvet ostao neteknut, da strela nije čak pogodila ni drvo i da nigde oko hrasta nije mogao da nađe strelu. Vratio se zbunjen ne znajući šta da kaže. "Reci mi” upita ga učitelj sa osmehom “da li sam, kao i obično, pogodio cvet?” Još uvek vidno zbunjen učenik reče: “Učitelju niste pogodili cvet, čak ni drvo. Nisam mogao da nađem strelu, verovatno ste puno promašili.” Učitelj se još uvek samo blago osmehivao. “Ali učitelju ne razumem, mislio sam da želite da me naučite kako koncentracija i moć usmerenih misli deluju da strela pogodi tamo gde želim.” “Upravo tako,” reče učitelj “ali nikad nećeš pogoditi metu koju ne možeš da vidiš.” ##### Komentar: Kako bi smo ostvarili bilo šta u životu moramo jasno da vidimo i zamislimo cilj. U suprotnom sva koncentracija i trud neće nam pomoći da pogodimo metu koju želimo.